Socijalna dezintegracija, socijalna isključenost i oživljavanje autoritarnih tendencija samo su neki od bezbednosnih izazova sa kojima se Srbija danas suočava. Ovakve pretnje ozbiljno ugrožavaju dostojanstvo i kvalitet života velikog dela stanovništva, ali su često „prikrivene“. Istraživanje ljudske bezbednosti omogućava da razumemo ove „nevidljive“ procese, koje glavni akteri bezbednosti – subjekti u oblikovanju politika i civilnog društva, konstantno zanemaruju.
Pošto je koncept ljudske bezbednosti relativno nov pristup u svetu, a naročito u Srbiji, ovaj izveštaj se bavi pretnjama ljudskoj bezbednosti kroz dve studije slučaja:
1. Vršnjačko nasilje među omladinom u školama
2. Nesigurnost radnika uzrokovana ilegalnim i neodgovornim privatizacijama
Analiza počiva na kvalitativnoj metodologiji koju su razvije organizacije iz regiona Balkana i Turske uz podršku stručnog tima iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke u okviru projekta Prekogranična mreža za mir, pomirenje i ljudsku bezbednost. Zajednički imenitelj pretnji po ljudsku bezbednost u istraživanim temama, pokazalo se, predstavlja nasilje koje se javlja u najrazličitijim formama, od interpersonalnog do strukturnog. Istraživanja su sprovedena tokom 2014. godine. Istraživanje o vršnjačkom nasilju ukazalo je, ne samo na veliku rasprostranjenost nasilja među osnovcima i srednjoškolcima, nego je pokazalo i da su obrasci odnosa toliko utemeljeni u kulturi koja je visoko tolerantna na nasilje da se veliki proj mladih saživeo sa svcakodnevicom nasilja. Strategije izlaska na kraj sa nasiljem dovode često do toga da se žrtve pretvaraju u nasilnike, stvarajući tako začaran krug iz koga je teško izaći.
Istraživanje sa radnicima pokazalo je kako se u uslovima slabe države i vladavine prava čitava jedna klasa ljudi može naći u položaju žrtve strukturnog pa i direktnog nasilja, kada se nelegalno ili neodgovorno privatizuju javna preduzeća i kada se radnicima oduzimaju prava i dostojanstvo u takvim procesima privatizacija.
