Prva studija o preduzetništvu žena u Srbiji publikovana je 2012. godine na osnovu istraživanja koje je na inicijativu tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, uz podršku UN Women, sprovela organizacija za primenjena istraživanja i analize politika SeConS. Polazna studija sadržala je i veliki broj preporuka koje su imale za cilj da informišu politike za podsticanje razvoja preduzetništva žena i zatvaranja rodnog jaza u preduzetništvu i šire, u ekonomskoj participaciji, ili zaposlenosti.
U 2021. godini Ministarstvo privrede Republike Srbije je pokrenulo novu inicijativu da se sagleda stanje u preduzetništvu žena nakon nešto više od deset godina i da se uoče promene, dostignuća, izazovi, kao i potencijali preduzetništva žena na koje se budućim politikama treba usmeriti. Istraživanje je i ovog puta sprovela organizacija SeConS uz podršku UN Women u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, sa ciljem da se Ministarstvu privrede učine dostupnim nalazi potrebni za formulisanje politika usmerenih na podsticanje preduzetništva žena.
Ciljevi istraživanja bili su višestruki:
– da se ustanovi da li je došlo do promena u obimu, strukturi, karakteristikama preduzetništva žena;
– da se ustanovi kako danas izgleda profil preduzetnica i da li je u tom pogledu došlo do nekih promena, što bi predstavljalo indikaciju da pojedine grupe žena više, a druge možda manje nego pre deset godina ulaze i ostaju u biznisu;
– da se ustanovi sa kojim se preprekama danas suočavaju preduzetnice i da li se te prepreke i izazovi razlikuju u odnosu na one od pre više od deset godina;
– da se ustanovi koliko su današnje preduzetnice uspešne i šta su faktori tog uspeha; da se ustanovi na koji način je pandemija COVID-19 uticala na preduzetništvo žena, koliko su im od pomoći u suočavanju sa pandemijskim uslovima poslovanja bile državne mere podrške, te koliko su uopšte ženski biznisi otporni na ovu i slične krize;
– da se ispita u kojoj meri su preduzetnice informisane i svesne uticaja klimatskih promena na njihovo poslovanje, koliko primenjuju “zelene” prakse poslovanja, odnosno one prakse koje smanjuju ili nemaju štetni uticaj na životnu sredinu i klimu, te kakav je njihov potencijal za tranziciju ka “zelenom” biznisu koji je srž “ozelenjavanja” ili dekarbonizacije ekonomije;
– da se odgovori na pitanje kako preduzetnice usklađuju svoj privatni i poslovni život, i da li se u pogledu ravnoteže između ove dve sfere života razlikuju u odnosu na nekadašnje preduzetnice.
Pored ovih ciljeva koji su bili usmereni na obuhvatno praćenje različitih karakteristika ženskog preduzetništva i praćenje promena, istraživanje je imalo i poseban cilj da ispita efekte dva programa podrške preduzetništvu žena Ministarstva privrede Republike Srbije: Programa za razvoj preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju i Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade.
Ova publikacija je nastala u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.
