Ova studija nastala je na osnovu istraživanja o uticaju društvenih interesa i institucija na zakonodavni proces koje je tokom 2012. i 2013. godine sproveo SeConS. Centralna tema istraživanja bila je uloga parlamenta u zakonodavnom procesu, obrasci ponašanja poslanika i prakse pri usvajanju zakona u parlamentu. Analizom su bili obuhvaćeni i procesi izrade nacrta zakona od strane resornih ministarstava i radnih grupa.
Nalazi istraživanja upućuju na zaključak da zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije predstavlja pretežno formalni mehanizam kojim se usvajaju zakoni pripremljeni u izvršnoj vlasti, bez suštinskog uticaja na sadržaj zakona. Poslanici u proseku imaju manje od pola dana za raspravu o zakonu. Ovako površnoj ulozi zakonodavne vlasti poslanici ne pružaju previše otpora, uglavnom zbog preopterećenosti brojem zakonskih akata, nedovoljnih kompetencija i odsustva stručne podrške.
Istraživanje pokazuje da resorna ministarstva imaju presudnu ulogu u procesu pripreme zakona. Međutim, i ona sama često imaju nedovoljno kapaciteta u oblasti analize i kreiranja javnih mera, pa se oslanjaju na spoljašnje resurse – stručnjake koji dolaze iz akademskih krugova, međunarodnih i nevladinih organizacija, pa čak i iz privatnog sektora. U procesu pisanja zakona oni predstavljaju kako svoje sopstvene profesionalne stavove i vrednosti, tako i interese organizacija koje posreduju u njihovom radu na zakonima, pa na kraju i interese svojih profesionalnih zajednica. Zato je uticaj elita i pod-elita presudan na finalni izgled zakona.
