U regionu Zapadnog Balkana i u Srbiji postoje brojni izvori rizika po ljudsku bezbednost: ratovi u susednim regionima, masovna kretanja izbeglica, unutrašnji etnički i politički sukobi, široko preovlađujuće nasilje. Posebnu ulogu u suzbijanju ovih izvora rizika po ljudsku bezbednost i promovisanju i razvijanju ljudske bezbednosti imaju javne institutcije. Uloga javnih institucija, između ostalog, jeste da obezbede siguran i stabilan društveni ambijent, ili da direktno zaštite pojedince i grupe od određenih nesigurnosti.
Da li su javne institucije u Srbiji u stanju da efikasno obavljaju svoju ulogu i da pruže ljudsku bezbednost i dobrobit za ljude? Da li ljudi u Srbiji imaju poverenja u institucije i njihovu sposobnost da efikasno obavljaju svoju ulogu? Odgovarajući na ova pitanja ovaj zagovarački izveštaj ima za cilj da ukaže na dominantni model funkcionisanja javnih institucija u Srbiji i na stepen poverenja koji građani imaju u njih, kao i da objasni moguće razloge za takvo stanje.
Izveštaj je zasnovan na sekundarnim podacima o poverenju u institucije prikupljenim u okviru projekta Mreža građana za mir, pomirenje i ljudsku bezbednost na Balkanu i u Turskoj, kao i na podacima o funkcionisanju institucija u Srbiji prikupljenim u okviru projekta „Neformalne prakse zarobljavanja ekonomskih resursa od strane političke elite: istraživanje partijske patronaže na Kosovu i u Srbiji” (RRPP)
