Migraciona kriza pokrenula je mnoga pitanja koja se odnose na različite aspekte ljudske bezbednosti. U posebno teškom položaju nalaze se iregularni migranti u Srbiji, koji nemaju status tražilaca azila, a odlazak u drugu zemlju im je onemogućen usled zatvorenih granica. Ova grupa suočava se sa pretnjama po fizičku i ekonomsku sigurnost, kao i pretnjama koje ugrožavaju njihova ljudska prava.
Tokom migrantske krize ključnu ulogu u pružanju različitih vrsta usluga podrške migrantima imale su brojne lokalne i međunarodne organizacije civilnog društva. Odgovornost za pružanje usluga podrške trebalo bi, međutim, da na sebe preuzme država, kako bi se osigurala njihova trajnost.
Država bi takođe trebalo da unapredi međunarodnu saradnju, sistem evidencije iregularnih migracija, kao i da sprovede sve neophodne mere zaštite iregularnih migranata, te da im pomogne da uđu u regularne tokove.
