Odgovor na pandemiju u Srbiji sledio je „restriktivni model“, koji je podrazumevao paket mera poput zatvaranja granica, ukidanja javnog prevoza radi smanjenja mobilnosti ljudi, relativno visoka ograničenja u kretanju uz periode policijskog časa i višednevnih zatvaranja. U ovakvim uslovima, strukturne nejednakosti, uključujući i rodne nejednakosti, postale su vidljivije i dovele do toga da se teret pandemije različito distribuira na žene i muškarce.
Istraživanje je sprovedeno sa ciljem ispitivanja uticaja pandemije i mera Vlade na ekonomiju brige i obuhvatilo je tri aspekta:
1. uticaj na položaj, radne uslove, opterećenje zaposlenih u sektorima koji spadaju u ekonomiju brige, sa osvrtom na rodno specifične efekte;
2. uticaj na ekonomiju brige iz perspektive pojedinaca/ki i porodica koji su koristili tržišno dostupne usluge ekonomije brige;
3. obrasce podele neplaćenog kućnog rada i brige o porodici u uslovima izmenjene porodične svakodnevice usled zatvaranja obdaništa, škola, javnih socijalnih usluga podrške i slično.
Istraživanje je sprovela SeConS – grupa za razvojnu inicijativu je u partnerstvu sa UN Women, u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti finansiranog od strane Evropske komisije (EK).
