Program minimalnog prihoda u Srbiji usmeren je ka najsiromašnijim među siromašnim građanima. Ovaj program zove se novčana socijalna pomoć (NSP) i njegov cilj je da obezbedi zakonom zagarantovan nivo socijalne sigurnosti, koji se isplaćuje kao razlika između stvarnog i zagarantovanog nivoa prihoda pojedinca ili porodice. Glavni cilj ove studije bio je da prikaže analizu stanja i da dâ predlog aktivnosti za adekvatan i dostupan program NSP. Studija stoga posebnu pažnju posvećuje proceni adekvatnosti, pokrivenosti i korišćenja prava na NSP.
Pokrivenost nam govori koliki deo siromašnih ostvaruje pravo na NSP. Iako NSP treba da pokriva najsiromašnije među siromašnima, mali deo pojedinaca koji živi u apsolutnom siromaštvu pokriven je ovom pomoću: oko 25% u 2010. godini.
Najvažnije prepreke korišćenju prava na NSP su imovinski cenzus, neinformisanost građana da mogu da stave zemlju pod hipoteku i tako ostvare pravo na NSP, komplikovane administrativne procedure, diskreciono pravo socijalnih radnika da pripišu domaćinstvu tzv. propuštenu zaradu, i slično.
Adekvatnost nam govori da li su iznosi pomoći dovoljni da izbave korisnike iz apsolutnog siromaštva i umanje rizik od siromaštva, odnosno da li su toliko visoki da predstavljaju prepreku za prihvatanje plaćenog zaposlenja. Naša analiza pokazuje da je adekvatnost NSP upitna, naročito tamo gde su troškovi života visoki, dok je u manje razvijenim regionima NSP često blizu iznosu plata.
Nakon detaljne analize problema, studija predlaže korake za poboljšanje adekvatnosti, pokrivenosti i korišćenja prava na program minimalnog prihoda.
