Pitanje ruralnog razvoja primarno se sagledava sa stanovišta ekonomskog razvoja. Ova analiza stavlja u fokus druge preduslove održivog ruralnog razvoja, prvenstveno socijalnu komponentu. Glavni cilj bio je utvrđivanje najvećih prepreka u pristupu seoskih žena i dece socijalnim uslugama, kao i otkrivanje najvažnijih problema koji ženama i deci onemogućavaju da ostvare kvalitetnije uslove života. Na osnovu tih saznanja, formulisane su preporuke za donošenje različitih politika i mera usmerenih na ruralni razvoj i unapređenje uslova života seoske populacije.
U četiri regiona Srbije (u centralnoj i istočnoj Srbiji, južnom Banatu na Dunavu i u donjem Podunavlju) sprovedeni su desk analiza i kvalitativno istraživanje (fokus grupe i dubinski intervjui) socijalnih servisa namenjenih ženama, omladini i deci. Rezultati pokazuju da prevazilaženje prepreka u pristupu socijalnim uslugama za žene i decu koji žive u seoskim područjima zahteva međusobno povezivanje elemenata iz ekonomskog, obrazovnog, zdravstvenog, socijalnog, komunalnog i drugih sektora, kao i suočavanje sa složenim mehanizmima ekonomskog nazadovanja i društvenog isključivanja u ruralnim oblastima u Srbiji.
Preporuke iz projektnog izveštaja podudaraju se sa kriterijumima Instrumenta za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD program). One predstavljaju relevantne smernice za Nacionalni akcioni plan za ruralni razvoj, kao i za sve kreatore i realizatore politika koji imaju ruralni razvoj na svojoj agendi ili čije aktivnosti bitno utiču na razvoj seoskih zajednica.