Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini bila je 21,7%, što je za 1,5 procentnih poena niže nego u 2019. godini. Srbija je ostala u grupi najsiromašnijih zemalja u Evropi, zajedno sa ostalim balkanskim državama. U 2020. godini najizloženiji riziku od siromaštva bili su mlađi od 18 godina i nezaposleni.

Izveštaj „COVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021“ pokazao je da mere za podršku prihodima koje su sprovedene od izbijanja pandemije* nisu adekvatno uticale na materijalni položaj društvenih grupa koje su bile u najvećem riziku od siromaštva i kojima je pomoć bila najpotrebnija. Ovaj izveštaj koji je uradila SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fonda za otvoreno društvo, po metodologiji koju je razvila Evropska mreža protiv siromaštva u cilju zagovaranja na nacionalnom i evropskom nivou – još je pokazao da su među najugroženijima bili neformalno zaposleni i Romi. Mere su uključivale i dobrostojeće stanovništvo kojem nije bila potrebna pomoć, a izostavljale grupe poput onih koji nemaju lična dokumenta uključujući i beskućnike, izbeglice i tražioce azila, ali i decu, posebno u domaćinstvima gde postoji rizik od siromaštva.

Prema proceni ILO/EBRD, Srbija je usvojila najvelikodušniji i najopsežniji ekonomski paket među zemljama Zapadnog Balkana, a prema procenama Svetske banke podsticajne mere koje su uvođene u cilju zaštite radnih mesta i prihoda doprinele su da se procenat onih koji pripadaju kategoriji siromašnih u Srbiji zadržao na 17,4% u 2020. godini što je blizu nivoa iz 2019. Međutim, iako su mere zadržavanja posla sačuvale mnoga radna mesta, one nisu zaštitile ranjiva zaposlena lica kao što su neformalno zaposlena lica ili lica koja rade honorarno, što je doprinelo sveukupnoj nejednakosti.

Pandemijom je ozbiljno pogođeno osam sektora: veletrgovine i maloprodaja, usluge smeštaja, transporta, hrane i pića, uslužne delatnosti, šumarstvo i biljna i stočarska proizvodnja. Upravo u ovim sektorima je najviše neformalno zaposlenih. Pošto neformalni radnici nemaju zaključen ugovor o radu pa samim tim ni regulisano zdravstveno osiguranje, kod njih se javljaju i veći izdaci za obezbeđivanje zdravstvenih usluga, naročito u periodu pandemije, što stvara još veći finansijski pritisak kod ove grupe stanovništva.

Pripadnici romske populacije koji rade kao sakupljači sekundarnih sirovina bili su u posebnom riziku u toku trajanja mera koje su ograničavale kretanje. Oni su jedna od ugroženijih grupa, a deo njih nije mogao biti obuhvaćen gotovinskim transferima zbog neposedovanja ličnih dokumenata. U posebno nepovoljnom položaju su se našle žene iz romske populacije, koje i inače predstavljaju grupu koja beleži najnižu stopu zaposlenosti u Srbiji i ima izrazito nepovoljan ekonomski položaj.

Kad je o starima reč, izrazito niska stopa digitalne inkluzije bila je prepreka u pristupu informacijama, posebno onim koje su bile u vezi sa ostvarivanjem prava, i učestvovanjem u programima i merama države.

*Mere za podršku prihodima koje su sprovedene od izbijanja pandemije obuhvataju sledeće:

1. jednokratnu univerzalnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima od 100 evra u 2020. godini i jednokratnu univerzalnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima od 60 evra u 2021. godini;

2. jednokratnu novčanu pomoć svim nezaposlenima u iznosu od 60 EUR;

3. jednokratnu finansijsku pomoć penzionerima i korisnicima privremenih davanja od oko 34 evra i jednokratnu novčanu pomoć penzionerima u iznosu od 50 EUR koja je najavljena za septembar 2021;

4. pomoć u robi za 14.000 najranjivijih žena u 50 opština, koja je sadržala higijenska pakovanja i osnovne namirnice;

5. finansijsku pomoć slobodnim umetnicima od 30.000 dinara mesečno tokom perioda od tri meseca;

6. povećanje plata u zdravstvenom sektoru za 10%.

Izveštaj „COVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021“ se nalazi na:

SeConS i REF na multikongresu Serbian Visions 2017

Podaci RZS se nalaze na:

https://www.stat.gov.rs/vesti/20211015-siromastvo-i-socijalna-nejednakost-2020/